Bitola
ne e poznata samo so svoeto strategisko zna~ewe i bogato kulturno nasledstvo,
tuku i so golemite i retki prirodni ubavini. Tokmu toa go privlekuvalo
vnimanieto na mnogumina od onie koi im se voshituvale na darovite na prirodata.
[umovitite ogranki na Baba Planina i stoletnite borovi i eli na Pelister, a se
prikaz sami za sebe. Retki se vakvite urbani naselbi do koi{to planinskoto {umsko
zelenilo stignuva skoro do gradskite ulici.
Na severnata strana gradot e zagraden so ~etirite povrzani ridovi, nare~eni "Bair", ~ija viso~ina iznesuva: 640, 770 i 785 metri, dodeka, ~etvrtiot rid se vika Kale, visok 890 metri. Ju`niot del od gradot e obgraden so ridot Tumbe kafe, visok 744 metri, ogranok na `ivopisnata planina Neolica. Na istok gradot e otvoren kon Pelagonija, a na zapad kon fluvio-glacijalnite nanosi na rekata Dragor. Terenot na koj{to le`i naselbata e navednat od zapad kon istok, odnosno od Pelisterskiot masiv kon poleto. Niz Pelagoniskoto Pole vrvi rekata Crna koja {to na jugoistok se probiva niz Mariovskata Kotlina, Tikve{koto Pole i vo blizinata na anti~kiot grad Stobi se vliva vo rekata Vardar. Pelagonija e najbogatata makedonska ramnina. So izgradbata na hidrosistemot i ve{ta~koto ezero "Stre`evo" sozdadeni se dopolnitelni ubavini i bogatstva {to gi napravi ~ove~ka raka, so {to u{te pove}e se razubavi okolinata na Bitola.
Seto ova ovozmo`uva gradot da ima mnogu prijatna klima, posebno vo proletnite, letnite i esenskite meseci. Zimno vreme, ovde snegot ~estopati se zadr`uva podolgo, za radost na qubitelite na zimskite zadovolstva i ubavini. Posebno e poznat ovoj kraj so sve`ite letni prikve~erini i toplata i dolga esen.
Najblisko i najomileno kat~e za rekreacija na bitol~ani e Gradskoto {etali{te. Od glavnata ulica - [irok Sokak, odej}i kon jug, vedna{ se stignuva do nego, koe vrvi niz gustite senki na visokite lipi, platani, brezi, `alni vrbi i drugi ukrasni drvja na Gradskiot park, za da se stigne do zmiulestite `ivopisni pateki na Tumbe kafe. Ovoj priroden rekreativen centar, poznat so pove}e listopadni i zimzeleni drvja i parkovsko zelenilo, na mnogubrojnite qubiteli na pe{a~eweto i ~istiot vozduh nudi nepovtorlivi migovi za odmor i zadovolstvo. Za onie koi sakaat da sportuvaat tuka se mnogubrojnite prirodni i xoging-pateki koi vodat nagore do vrvot na izleti{teto od kade se gleda prekrasnata panorama kon poleto i okolnite planinski vrvovi. So ova ne mora da zavr{at site sodr`ini {to gi nudi Tumbe kafe. Ako ima nekoj qubitel na starini, samo na stotina metri nadolu e poznatiot arheolo{ki lokalitet-anti~kiot grad Herakleja Linkestis. Nezavisno koe godi{no vreme e, ovde sekoga{ e ubavo - velat strasnite posetiteli na ova izletni~ko mesto. Vpro~em, i bezimeniot naroden peja~, ne slu~ajno, ispeal tolku mnogu pesni za ova tolku sakano mesto za pokratki pro{etki na bitol~ani.
Za onie koi imaat pove}e vreme da
ostanat vo priroda Pelister e vistinski raj za rekreacija. Pohrabrite mo`at da
si dozvolat i drugi zadovolstva kako {to e planinareweto, sijaweto, alpinizmot,
lovot i sli~no. Za ona {to go nudi ovaa planina, se iska`ale mnogumina doma{ni i
stranski posetiteli deka ne treba da se tro{at mnogu zborovi. Ednostavno - ovde
se e ubavo. Vo zime, prosto mamat beskrajnite bGrci, skiorski tereni, zimskite
pejza`i, ~udesnite stalaktiti od mraz. Proletta i letoto ja poka`uvaat seta
rasko{ na pelisterskata flora. Mnogubrojnite drveneseti i trevesti rastenija na
terenite im davaat nepovtorliv kolorit i dekorativnost. Samo za ilustracija, na
Pelister rastat 88 vidovi drvenesti rastenija, ili 28% od vkupnata dendroflora
vo na{ata zemja. Me|u nie e pro~ueniot relikt od tercierot, otkrien od strana na
poznatiot evropski botani~ar Avgust Grizebah vo 1839 godina, a toa e
pettoiglestiot bor - molika (Pinus peuce). Zad site ovie bogati darovi na prirodata ne zaostanuva ni pelisterskata
fauna, kade `iveat nad 60 `ivotinski vidovi.
Brojnite poznati izletni~ki mesta, kako {to se: Kopanki, [iroka, Jorgov Kamen, Orlovi Bari, Golemo i Malo Ezero i u{te mnogu drugi, ne gi ostavaat ramnodu{ni i umetnicite: slikari, poeti, snimateli, muzi~ari, fotografi i dr. Se ima vpe~atok deka ovaa {iroka planinska oaza na spokojstvo e nepresu{en izvor za inspiracija na sekoj umetnik. Toa mo`e da se vide i vo freskit, ikonite i rezbite na pove}eto crkvi i manastiri {to se nao|aat na ovie prostori (crkvite i manastirite vo s.Trnovo, Magarevo, Rotino, Capari, Malovi{te i dr.). No, se ~ini deka muzi~arite na{le najgolema inspiracija od ona {to go dava ovaa planina.
Treba da se ka`e i toa deka za da ostane Pelister sekoga{ privle~en najmnogu pridonesuvaat lu|eto. Posebno treba da se istakne golemata gri`a na vrabotenite od Nacionalniot park "Pelister", osnovan u{te pred pove}e od polovina vek. Tuka se i rabotnicite od presti`niot hotel "Molika", Detskoto odmorali{te "Pelister", sportskite i drugite asocijacii, no, i site onie koi ja ~uvstvuvaat prirodata kako del od sebe. Ne e neskromno da se ka`e deka bitol~ani toa najdobro go sfatile: za{titata na prirodata e del od kulturnata tradicija {to ja poseduva ovoj grad. Zatoa i ovoj tekst za Pelister go smestivme me|u ovie redovi kade se zboruva za kulturnoto `iveewe, nekoga{no i sega{no, na Bitola. Ovaa planina e nekoj vid za{titen znak, simbol na gradot. Za umetnicite, ~estopati, neodminliv tvore~ki predizvik koj {to i ovde, vo ovaa kulturna razglednica ne mo`evme da go odmineme. Se razbira, dare`livosta na prirodata kon ovoj grad ne zavr{uva samo so Pelister. Toj e eden od prepoznatlivite nejzini darovi. Niv gi ima pove}e.
